Вашингтон, Д.Ц., 13. септембра 2005. - Источноевропске и балтичке земље наступају агресивно како би привукле предузетнике далекосежним реформама којима поједностављују пословну регулативу и систем опорезивања, следи из најновијег извештаја Групе Светске банке.
У извештају Пословање у 2006: Отварање нових радних места (Doing Business in 2006: Creating Jobs), који су заједнички припремили Светска банка и Међународна финансијска корпорација - део Светске банке који одобрава кредите приватном сектору - закључује се да такве реформе, иако често врло једноставне, заиста могу отворити много нових радних места.
“Радна места су приоритет за сваку земљу, нарочито оне најсиромашније. За сварање нових радних места - и економски раст - од кључне важности је да се чини више на унапређењу законске регулативе и да се помогне предузетницима. Жене, које у неким земљама у развоју чине три четвртине радне снаге, имаће од тога велику корист. Једнако као и млади људи који су у потрази за својим првим запослењем. Разноврсна листа успешних реформатора у протеклој години - од Србије до Руанде - даје пример како се иде напред. Сви можемо да учимо из њиховог искуства,” изјавио је председник Групе Светске банке Пол Вoлфовиц (Paul Wolfowitz).
У овогодишњем извештају, у коме се по први пут рангира 155 земаља у свету према кључним областима пословне регулативе и реформи, закључује се да је стање у свакој земљи у Источној Европи побољшано у најмање једном аспекту пословног окружења - што је највиша стопа реформи у било ком региону. По броју спроведених реформи посебно су предњачиле земље као што су Србија и Црна Гора, Словачка, Румунија и Летонија.
У извештају се наводи низ индикатора регулације који се односе на отварање предузећа, његово пословање, трговину, плаћање пореза и затварање, и то тако што се мере време и трошкови неопходни за испуњавање различитих захтева власти. У овом извештају не прате се такве варијабле као што су макроекономска политика, квалитет инфраструктуре, нестабилност валуте, перцепције инвеститора или стопа криминалитета.
Укупно узевши, европске земље су биле најактивније у спровођењу реформи. Међу првих 12 реформатора у протеклој години, управо овим редом, нашле су се Србија и Црна Гора, Грузија, Вијетнам, Словачка, Немачка, Египат, Финска, Румунија, Летонија, Пакистан, Руанда и Холандија.
Навешћемо само неке од реформи које су протекле године спроведене у источноевропским и балтичким земљама: · Србија и Црна Гора је регистрацију предузећа пребацила из надлежности судова у искључиву надлежност нове Агенције за привредне регистре. Предузетници могу своје фирме регистровати и електронским путем. Предузеће може да почне да послује већ у року од 15 дана, а не 51 дан, као раније. · Словачка је увела максимално допуштене временске рокове за издавање дозволе за трговину. Захваљујући јединственом пореском броју за порез на доходак и порез на додату вредност поједностављен је процес предаје пореских пријава. За отварање новог предузећа сада је потребно 25 дана, што је 80 дана мање него 2003. године. · Пољска је била најактивнија земља света у реформисању области издавања дозвола за пословање, увођењем Закона о слободи привредне активности. · Србија и Црна Гора и БЈР Македонија усвојиле су нове законе о раду, који су учинили да регулатива постане флексибилнија. · Словачка је укинула порез на пренос власништва од 3% и на тај начин се сврстала у десет водећих земаља света према једноставности регистрације имовине. Трошкови регистрације имовине пали су на свега 0,1% од вредности имовине. · У Литванији, Румунији и Словачкој почели су да раде нови приватни кредитни бирои, чиме се кредиторима поједностављује процес провере кредитне способности потенцијалних клијената. · Бугарски јавни кредитни регистар увео је систем електронског пословања, чиме је време за добијање потребних информација скраћено са три дана на свега неколико секунди. У том регистру укинута је и доња граница зајма, чиме је покривеност корисника кредита девет пута увећана. · У четири земље сада је лакше склопити и извршити финансијске споразуме са колатералним јемством: у Босни и Херцеговини, Хрватској, Румунији и Србији и Црној Гори. · Румунија је увела униформни општи порез од 16 посто и смањила порезе на плате. Албанија, Бугарска, Чешка Република, Естонија, Летонија и Пољска смањиле су корпоративни порез. · Мађарска је увела могућност електронског попуњавања царинских докумената, чиме је време потребно за одобрење увоза скраћено на свега 10 минута. · Србија и Црна Гора скратила је време потребно за извршење једноставних уговора пред судом са 1.028 на 635 дана. · Чешка Република, Летонија, Пољска и Словенија скратиле су време чекања у судовима. У студији Doing Business in 2006. допуњени су и ажурирани подаци из прошлогодишњег извештаја о стању мереном према седам индикатора пословног окружења: отварање новог предузећа, запошљавање и отпуштање радника, извршење уговора, регистровање својине, могућност добијања кредита, заштита инвеститора и затварање предузећа. Истраживање је проширено на укупно 155 земаља и додата су три нова индикатора - прибављање дозвола за пословање, трговина преко границе (увоз-извоз) и плаћање пореза.
Овај извештај који се објављује једном годишње омогућава творцима националних економских политика да измере националне резултате постигнуте у регулацији и да их упореде са резултатима оствареним у другим земљама, да сазнају која је најбоља пракса у свету и да утврде приоритете међу реформама које се спроводе у њиховим земљама. Студија која се сада објављује трећу годину за редом већ је имала утицаја на реформе пословног окружења широм света.
“Критеријуми одређени студијом Doing Business инспирисали су и подстакли реформе у више од 20 земаља, а од прошле године девет влада је затражило да њихове земље буду укључене у анализе на основу којих се израђује овај извештај” изјавила је Карали Маклиш (Caralee McLiesh), једна од аутора извештаја.
Тридесет најбоље рангираних привреда у свету, према мерилима по којима се у извештају одређује индекс лакоће пословања, јесу, управо овим редом, Нови Зеланд, Сингапур, Сједињене Америчке Државе, Канада, Норвешка, Аустралија, Хонг Конг/Кина, Данска, Велика Британија, Јапан, Ирска, Исланд, Финска, Шведска, Литванија, Естонија, Швајцарска, Белгија, Немачка, Тајланд, Малезија, Порторико, Маурицијус, Холандија, Чиле, Летонија, Кореја, Јужноафричка Република, Израел и Шпанија. За три балтичке земље изванредан је успех што су се нашле међу првих тридесет, с обзиром на то да су пре само десет година ступиле на пут реформи.
Остале источноевропске земље које имају висок рејтинг су Словачка (37. место), Чешка Република (41.), Мађарска (52.) и Пољска (54.). Најнижи ранг има Хрватска, која се налази на 118. месту.
У свим високо рангираним земљама пословање је регулисано прописима, али се то чини на једноставнији и јефтинији начин него другде. За нордијске земље, које се све налазе међу првих 30 најбоље рангираних, не може се рећи да исувише мало регулишу пословање. Реч је заправо о томе да оне имају једноставнију законску регулативу која предузећима омогућује да буду продуктивна, при чему држава своју интервенцију усмерава тамо где је то заиста потребно и где нешто значи - у области заштите имовинских права и обезбеђивања мера социјалне заштите.
Само 8% укупне економске активности у нордијским земљама одвија се у неформалном сектору. Разлог је у томе што предузећа добијају изванредне јавне услуге за новац који дају кроз порез. Тако, на пример, Данска има најбољу инфраструктуру у свету. Норвешка заузима највише место према индексу развоја људских потенцијала, док је Шведска одмах иза, на другом месту.
“У нордијским земљама, као и у осталима међу првих 30, реформатори не морају да бирају између тога да ли ће поједноставити пословање или ће обезбедити социјалну заштиту. Могу да постигну и једно и друго”, каже Симеон Ђанков, један од аутора извештаја.
Пројекат Doing Business темељи се на напорима више од 3.500 локалних експерата - пословних консултаната, правника, рачуновођа, владиних званичника, водећих научника широм света, који су обезбедили методолошку подршку и анализу. Подаци, методологија и имена свих аутора прилога доступна су електронским путем, преко онлине сервиса. * * * Online Media centar: Прошлогодишњи извештај Doing Business in 2005 и додатне информације могу се добити на адреси http://www.doingbusiness.org
Новинари могу да добију овај и други материјал пре и после истека медијске забране преко World Bank Online Media Briefing Center на адреси: http://media.worldbank.org/secure/
Акредитовани новинари који не поседују шифру могу да је добију уколико попуне регистрациони образац на адреси: http://media.worldbank.org/
Посебно издање саопштења за медије о земљама бившег Совјетског Савеза може се наћи у Online Media Briefing Center.
За додатне информације о извештају Доинг Буисинесс ин 2006, молимо вас да контактирате: Nadine Ghannam +1 202 458-0482 Мобилни: +1 917 517 07 95. Емаил: nsghannam@ifc.org Или: Merrell Tuck +1 202 473 95 16 Мобилни: +1 202 415 17 75. Емаил: mtuckprimdahl@worldbank.org |
RSS